Article Index

Командовање, контрола и комуникација – моја размишљења о 25 година Дејтона
Прошло је 25 година од када је 14. децембра 1995. године у Паризу коначно потписан Дејтонски мировни споразум. Као командант мисије ЕУФОР-а у БиХ имам одговорност не само да испуним одредбе нашег мандата, који је изведен из Дејтонског мировног споразума, него и да обезбиједим да они који се налазе под мојом командом буду спремни и оспособљени да одговоре на сваку непредвиђену околност.
Нажалост, знатан број људи плаши се до чега би дошло да међународне снаге нису присутне. Негативан наратив сувише лако се шири, потиче подјеле, и младе генерације су приморане да напуштају земљу, умјесто да сви буду потакнути да се окупе око заједничке европске будућности. Међутим, ја сам упознао и много људи који чине све да постану дио породице ЕУ. Увјеравам вас да и кроз наше војне способности и јавни ангажман ми подржавамо грађане БиХ и настављамо пратити све што би могло нарушити безбједно и стабилно окружење.
Послије 16 године, ЕУФОР-ова операција АЛТЕА представља најдуготрајнију војну операцију под окриљем Заједничке безбједносне и спољне политике Европске уније и до данас је једина копнена операција ЕУ која има извршни мандат. Преузевши дужност од НАТО-а, али и даље у партнерству са тим савезом, ЕУФОР је повео активности на развоју и омогућавању трансформације БиХ од корисника услуга безбједности у онога ко такве услуге пружа. Оружане снаге БиХ, данас једна од институција којима се у овој земљи највише вјерује, недавно су обиљежиле важан јубилеј, 15 година постојања, и представљају само један успјешан примјер. Ово сигурно значи да је ЕУФОР радио на исправан начин. Настављамо са нашим партнерством како бисмо одржали међународне стандарде и олакшали њихово учешће у међународним операцијама подршке миру. Партнерство и сарадњу имамо и са другим локалним органима властима и агенцијама за провођење закона широм земље.
Стално се чују позиви да се ЕУФОР реконфигурише и појача додатним специјализованом снагама које би биле распоређене на терен. Али, зар не би на тај начин ЕУФОР преузео улогу полиције? БиХ је суверена држава са сектором за провођење закона који је све бољи. ЕУФОР, као међународни актер, мора бити посљедње средство које ће се примијенити ако ако је безбједно и стабилно окружење озбиљно угрожено, а постојеће безбједносне структуре се налазе у опасности да се распадну.
Снаге које су сада распоређене у земљи, које су се годинама постепено смањивале, али и даље их сачињавају припадници из 20 земаља, резултат су напретка безбједносне архитектуре БиХ. Међутим, резервне снаге које се изван земље налазе у стању високе спремности омогућавају увећање способности у кратком року. Одговарајући кризни планови сваке године се провјеравају кроз вјежбу „Брзи одговор“. Иако Уједињено Краљевство напушта мисију ЕУФОР-а, овај мањак може се надокнадити из преосталих земаља чланица ЕУ и уз могуће кориштење Борбене групе ЕУ, а да се при том не би промијенила оперативна способност. И даље у сарадњи са НАТО-ом пружамо БиХ бољу будућност кроз споразум Берлин плус. Међутим, овај споразум је плод једног времена и у потпуности прихватљив из политичке и стратешке перспективе. Ако се вратимо у 2020. и погледамо у будућност, он је и даље оправдан са политичке тачке гледишта, али са војне тачке гледишта Европска унија има способности и капацитете да дјелује самостално.
У БиХ и даље постоје горуће опасности, јер је ово једна од минама најугроженијих земаља на свијету, а и зато што се у посједу Оружаних снага налазе знатне количине опасног оружја, муниције и експлозивних средстава. Борба против њиховог ширења је изузетно важна. Читав један програм у коме са својим стручњацима учествује ЕУФОР бави се уклањањем ових залиха, обиљежавањем и регистрацијом малог и лаког оружја и безбједношћу складишта.
Иако се у Дејтонском мировном споразуму наводи да је за деминирање одговорна БиХ, ЕУФОР и даље врши надзор чишћења минских поља и препрека, те ради послове надгледања и подучавања локалне власти у провођењу процеса деминирања. Деминерски батаљон Оружаних снага БиХ данас има солидне способности на овом плану, иако је помоћ ЕУФОР-а и даље потребна. Нова Стратегија противминског дјеловања чини се реалном након што су проведена два пројекта која је финансирала ЕУ, а њима руководио ЕУФОР, кроз које су пружени поуздани подаци о стварној величини и локацијама подручја под минама.
Управо овдје присуство ЕУФОР-а може пуно тога промијенити и драго ми је што државе чланице ЕУ и земље које иако нису чланице ЕУ учествују у мисији са својим припадницима, послије толико година остају посвећене ЕУФОР-овој операцији АЛТЕА. Током 2021. године поново ће се провести Стратешки преглед мисије ЕУФОР-а. Овим прегледом даће се процјена да ли су садашњи састав и структура снага и даље најбољи за испуњавање свих потребних задатака, узимајући у обзир напредак БиХ према ЕУ и укупну безбједносну ситуацију у земљи. Мој став, који ће бити дио мог доприноса стратешком прегледу, јесте да је садашњи састав ЕУФОР-а и више него способан да испуни тренутне и будуће изазове.
Пут пред нама није лаган. Земља не може напредовати без помирења. Заједнички и јединствено могу се извојевати стварне промјене чиме би се испуниле нада и обећања дата свима у земљи прије 25 година. Ова земља и они који су у њој на власти морају се одупријети пориву да упадну у замку упирања прстом и негативне реторике. Уосталом, коначни циљ БиХ је интеграција у ЕУ.
Овај процес зависи од политичких, друштвених и економских реформи у земљи. Упознао сам толико људи који заиста желе да се ствари покрену, који су изузетно посвећени, који не желе да се осврћу иза себе, већ да развијају структуре које ће земљу приближити ЕУ. Они који су на власти морају слиједити њихов примјер и урадити исто то.
ЕУФОР ће и даље сарађивати са Канцеларијом ЕУ и државама чланицама како би се омогућило да се то оствари.

Latest video